У Српској више старијих него млађих становника

Званични подаци као и бројна истраживања показују да становништво Босне и Херцеговине постаје све старије, јер удио млађег становништва постаје све мањи. Стање у Републици Српској је горе него у Федерацији Босне и Херцеговине.

Босна и Херцеговина губи демографску битку и постаје земља стараца. Проценат млађег становништва опада у односу на удио старије популације. Истраживање рађено за потребе медијске индустрије показује да Република Српска има још горе показатеље од Федерације Босне и Херцеговине. 

У истраживању је анализирано укупно 6.920 домаћинстава у БиХ односно 14.336 грађана, у Федерацији је анкетирано 4.264 домаћинстава и 10.301 грађанин, а у Републици Српској 2.026 домаћинстава односно 4.035 становника. 

“У оба ентитета има 1% млађих од 3 године. Становника од 4 до 8 година у Федерацији има 2%, а у Републици Српској само 1,2%. Грађана од 9 до 14 година у Федерацији има 3,8%, а у Српској 1,8%”, наводи се у истраживању.

Од 15 до 17 година  у Федерацији има 2,6%, а у Републици Српској 1,4%.

Грађана који имају од 18 до 29 година у Федерацији има 11,9%, а у Српској 6,7%. Оних који имају од 30 до 39 година у Федерацији је 7,2%, а у Српској 6,1%. 

Грађана који имају од 40 до 49 година у Федерацији је%, а у Републици Српксој 8,5%, док је оних од 50 до 65 година  у Федерацији 30,1%, а у Српској 28,2%. Становника који су старији од 66 година у Федерацији 28,8%, а у Републици Српској чак 44,3%. Око један проценат грађана није одговарао на питања.

Демографи објашњавају да ово истраживање обухвата репрезентативан узорак од преко 14 хиљада грађана, међутим с обзиром да је истраживање рађено телефонски сматрају постоје одређена одступања у односу на званичне статистичке податке.  Ипак и једни, и други показују негативан тренд по којем Босна и Херцеговина постаје земља стараца. 

„Имамо феномен недовољног рађања. То доводи до тога да је код нас свака сљедећа генерација малобројнија од претходне. Код насе се старосна пирамида окреће наопако”, каже демограф Александар Чавић.

Оваква кретања имаће бројне негативне посљедице на све друштвене сегменте. Економисти упозоравају да ће један од најдрастичнијих бити  недостатак радне снаге што ће за посљедицу имати све већу неодрживост пензионог система. 

Недовољан природни прираштај и миграције радно-способног становништва у иностранство у све већој мјери пријете да изазову праву демографску катастрофу, међутим домаћи званичници ова упозорења годинама не схватају озбиљно.

Извор: БН