Реаговање Удружења рафтинг клубова “Тара и Дрина”

Удружење рафтинг клубова “Тара и Дрина” из Фоче реаговало је на изјаву директора Шумског газдинства Маглић Споменка Стојановића, коју је дао Радио Фочи у вези са оснивањем Парка природе „Тара“, а у којој је навео да општина Фоча и Република Српска до сада нису имали ниједну марку од рафтинга на Тари.

Из Удружења су нагласили да осјећају потребу да се обрате јавности, а поготово стотинама породица које живе од рафтинга и хиљадама људи у Фочи и околини који, како кажу, посредно или непосредно прехрањују породице захваљујући туризму, првенствено рафтингу на ријеци Тари.

Наводе да су се овим пословима почели бавити од властитих средстава. „И данас још увијек отплаћујемо кредите које смо дизали прије пуних 20 година и никада за свих тих 20 година нисмо били ни на чијем буџету нити на народним леђима. Овог пута ћемо навести примјер само два кампа од постојећих тридесетак- камп “Дрина Тара” и камп “РТ” су кроз своје фирме само у овој години и то у досадашњем дијелу сезоне откуцали и платили ПДВ у износу од преко 250.000 марака, а сезона још није дошла ни до пола, стоји у саопштеЊу.

Даље наводе да су регистровали око 40 рафтинг чамаца за шта су платили регистрацију, техничке прегледе и остале обавезе као да региструју 40 путничких возила, а како тврде треба знати да се скоро нигдје у свијету овакви чамци уопште не региструју или се за неко евидентирање плаћа симболична накнада од 10 – 20 евра, а не пар стотина као што је случај овдје.

„Поменути кампови мјесечно плаћају струју преко 10.000 марака. Свакодневно упошљавају преко 30 возача са својим возилима који сваки дан сваку вожњу наплаћују око 50 евра по вожњи. Са свим возачима кампови имају потписане уговоре о превозу и све се ради по закону“, тврде из Удружења.

Они додају да скоро свакодневно упошљавају преко 30 водича на ријекама који, такође зарађују своје водичке надокнаде, те да поред тога, на камповима раде десетине конобара и кувара, од којих су неки повремено ангажовани, а други су у сталном радном односу и сви они зарађују веома добре плате којима прехрањују себе и своје породице.

„Општини Фоча сви кампови већ годинама плаћају закуп земљишта, ренте и разне друге доприносе који се крећу од око 3.000 марака па навише. То је потребно помножити са барем двадесетак кампова и барем десетак година откако се то плаћа, дакле у питању су стотине хиљада марака чистог прихода са нула улагања, јер као што сви знамо кампови сами доводе воду, струју, сами праве приступне путеве, уређују стазе и слично”, наводе из удружења.

Према њиховим ријечима, на основу рафтинга  опстају сеоска домћинства која кампове снабдијевају пољопривредним производима, а бројне продавнице, месаре и бензинске пумпе у Фочи остварују већи промет.

„Кад се сезона рафтинга заврши и тада новац од кампова наставља да се слива у Фочу и републику. Цијелу зиму на камповима ради на десетине радника, разних мајстора, зидара, тесара, керамичара, чувара.  У кампове на Тари је уложено више десетина милиона марака у грађевинском материјалу и кроз послове на изградњи. Искрено бисмо вољели када би поменуто проглашење “парка природе” донијело нешто добро Тари и туризму, међутим засад не видимо и не чујемо било какав план рјешавања горућих проблема, већ само видимо најаве увођења нових намета”, стоји, између осталог, у реаговању Удружења „Тара и Дрина“.