Расте број одлазака из БиХ: 100.000 људи отишло у 2021. години

Према истраживачкој студији „Трошкови емиграције младих из Босне и Херцеговине” коју је провео Институт за развој и иновације БиХ годишње губи око милијарду и по евра због одлазака становника из ове земље.

Унија за одрживи повратак недавно је објавила да је из БиХ отишло 85.000 људи за пола ове године. Аналитичари тврде да ће коначна бројка бити око 100.000 оних који су отишли у 2021.

Одлазило се ужурбано и досад, али ове бројке су многе шокирале. Али онима који дуже прате демографску ситуацију у Босни и Херцеговини и ситуацију с исељавањем, драматичне бројке нису изненађење јер су ови одласци практични везани за двије године.

Ради се о томе да је велики број људи требао прошле године отићи радити у Њемачку или се придружити својим члановима породице који су већ тамо, на снагу је ступао и нови имиграциони закон од 1. марта 2020. Почетком те године људи су давали отказе како би могли нормално почети с радом у, за многе, „обећаној земљи”.

Међутим, пандемија их је успорила у томе, а успорила је и примјену закона. У Њемачкој је наступио једно ковид закључавање, па друго, па онда није било посла ни за кога, али ове године ситуација се почела поправљати.

Чим се открило да се с пандемијом може живјети и да је боље ризиковати с невидљивим непријатељем него, фигуративно речено, умријети од глади, поново се кренуло с одласцима.

Одљев становништва

Њемачка је ове године још олакшала мјере за добијање радних докумената тако да је то још један од подстицаја за промјену државе.

Недавно је о младима у БиХ који су у незавидном положају говорио и др Амер Осмић, професор на Одјељењу за социологију у Сарајеву.

Теме које занимају младе, о перспективи, о будућности, о њиховом статусу у друштву, скроз су маргинализоване и занемарене јер доминирају неке друге теме које су младим људима на маргини.

Према истраживачкој студији „Трошкови емиграције младих из БиХ” коју је провео Институт за развој и иновације БиХ годишње губи око милијарду и по евра због одлазака становника из ове земље.

Добијени резултати показују да је директно и индиректно, усред немогућности да годишњи одљев становништва буде спријечен њиховим запошљавањем, генерисан годишњи губитак потенцијалног БДП-а од око 710 милиона евра. Одласком „готових” стручњака из матичне земље, трошкови њиховог образовања су „поклоњени” другим земљама – наводи се у студији.

Нажалост, осим одлазака БиХ не иде на руку ни што више људи умире него се рађа. Тако је у пола ове године БиХ остала без града величине Фоче. Ове године би природни пад требао бити рекордан.

Нажалост, у БиХ нема конкретних рјешења када је у питању демографска политика, а она би се прво требала односити на то да се људима понуде бољи услови за живот, посао, веће плате, пензије, социјалне накнаде…

А међу закључцима споменуте студије је и да ће наставак тренда исељавања донијети у будућности низ социо-економских проблема, што се већ сада догађа. БиХ недостаје радника у свим браншама, потрошачка корпа је већа од двије хиљаде марака, стога није чудо што цијеле породице напуштају земљу.

Повећање сатнице

Познаник који живи и ради код Минхена прича да свакодневно прима позиве оних који желе доћи.

„Мислио сам да ће ова пандемија мало успорити жељу за одласцима јер је вакцинација у БиХ јако ниска, а овдје је практично обвезна јер се ништа без КОВИД потврде не може, међутим, људи су спремни вакцинисати се и доћи овдје радити”, прича саговорник.

Што се тиче оних који живе тамо, примијетио је жељу код неких становника да се врате из Њемачке у БиХ, а с друге стране, она брзо спласне.

„На примјер, шта нас одбија? Ако добијете коронавирус, лијечите се кући док се не сазна неки епилог, док у БиХ добар дио домова здравља функционише као болница и прегледава се сваки пацијент који затражи помоћ и то је највећи проблем јер је многе овдје страх хоће ли бити обољења и у будућности, а већином сами живимо и ако нам нешто буде, тешко је реаговати. С друге стране, финанције су оно што нас задржава овдје. Овдје ће ићи ускоро минимална сатница на 12 евра. Ново политичко водство то је већ договорило. И из тог разлога ме многи зову и питају како доћи, општа је криза и људи желе сигурност. Посла овдје уистину има, Нијемци се стално распитују има ли код нас људи који би бринули о њиховим старијим или болесним члановима породице. Траже поштаре, грађевинске раднике… Да се разумијемо, моје срце би хтјело бити код куће, али жеље су једно, а стварност друго”, каже саговорник.

И он је међу десетинама хиљада оних који ће празнике провести у родном крају.

„Наравно да ћу тада бити најсрећнији. Тешко је објаснити тај осјећај када након пола године или годину дођеш кући, сједнеш са својим људима. Већ размишљам о поклонима које ћу донијети иако ме је страх и те границе. Европска унија пумпа мишиће на малима па се плашим да ми нешто не одузму, но ризиковаћу с оним стварима које сам доносио и ранијих година. Вакцинисао сам се, тако да се надам мирном путовању и нормалним преласцима границе, као у добра стара времена – испричао је саговорник.

Извор: Вечерњи лист БиХ