Представљамо савремену дјечију амбуланту УБ Фоча (ФОТО)

Савремени дијагностички апарати и субспецијалистички љекарски кадар, који у континуитету прати свјетска достигнућа медицине, у дјечијој амбуланти Универзитетске болнице Фоча значајно су подигли ниво здравствене заштите дјеце на југоистоку Републике Српске.

Модернизацијом Универзитетске болнице, дјечија амбуланта, као и све остале болничке амбуланте, прије двије године уселила је у нове просторије и добила нову опрему, чиме је, уз упоредо стасавање субспецијалиста, којих је тренутно четворо, а ускоро ће добити и петог, омогућен велики број савремених дијагностичких процедура од новорођеначког узраста до пунољетства.

Родитељи дјеце која се лијече на Дјечијем одјељењу и у дјечијој амбуланти презадовољни нивоом здравствене услуге. Марина Црногорац из Гацка довела је ћеркицу код пулмолога.

„Задовољна сам условима, први пут сам у новим просторијама, дјелује ми доста добро. У Гацку сви имају само ријечи хвале за Болницу у Фочи“, оцјењује Црногорчева.

Фочанка Бојана Голубовић доводи редовно сина на контроле након операције срца.

„Дјечак је оперисао срце и често долазимо на контроле код кардиолога, а и код логопеда, задовољна сам. Велика је промјена са новим просторијама, услуга је савршена, особље такође“, каже Голубовићева.

Рад Дјечијег одјељања хвали и Милена Ђуковић из Фоче, мајка троје дјеце.

„Стварно сам задовољна услугом доктора и медицинског особља Универзитетске болнице. Педијатријско одјељење посебно се истиче кадровском оспособљеношћу за све врсте обољења“, наводи Ђуковићева.

Савремени плетизмограф, трака за ергометрију, екг апарат, ултразвучни апарат, неки су од нових инструмената које посједује ова амбуланта, а чији рад се заснива на напредној дигиталној технологији.

“Радимо специјалистичке прегледе из свих области педијатрије, субспецијалистичке прегледе из области дјечије пулмологије, кардиологије, неонатологије, алергологије. До краја године, када млади колега заврши субспецијализацију из неурологије, имаћемо и дјечијег неуролога”, наводи начелник Дјечијег одјељења примаријус Биљана Милинковић, субспецијалиста дјечије кардиологије.

Кроз дјечију амбуланту Поликлинике Универзитетске болнице Фоча свакодневно прође велики број дјеце из свих херцеговачких и општина Горњег Подриња, укључујући и Горажде у Федерацији БиХ. Осим дијагностичких, раде се консулатативни и контролни прегледи, савјетодавни рад са мајкама, бесеже вакцинација.

Од рођења се прати психомоторни развој и здраве и болесне дјеце ради ране детекције развојних аномалија, што омогућава рану интервенцију, а то је, истиче Милинковићева, императив у раду са дјецом.

Модерни апарати са великом тачношћу очитавају ултразвук централног нервног система, срца, абдомена, уротракта, затим функционалну дијагностику плућа укључујући спирометрију и плетизмографију, док се ЕЕГ за сада шаље на очитавање док млади љекар не заврши субспецијализацију из дјечије неурологије.

“Осим тога, радимо двадесетчеворочасовни холтер мониторинг ЕКГ-а и то радимо, са поносом кажем, задњих десет година и мислим да смо у Републици Српској једини који радимо комплетне кардиолошке прегледе дјеце укључујући и холтер мониторинг ЕКГ-а и холтер мониторинг притиска.  Апарати су савремени, поуздани, на којима смо учили на престижним установама у Београду, тако да можемо са великим степеном тачности доћи до праве дијагнозе”, каже Милинковићева, која је и професор на Медицинском факултету.

У овој здравственој установи направили су програм здравственог испитивања дјеце која се баве спортом, да би се спријечиле нежељене посљедице.

Дјечији љекари поручују спортским колективима да искористе могућности које даје савремена опрема и да доведу младе спортисте на детаљне контролне прегледе, који су свакако бесплатни, а који могу показати да ли дијете може да се бави или не бави спортом, да тренира активно или рекреативно.

“Када већ имамо овако модерне апарате, апеловала бих на све спортске колективе дјеце до 18 година да нам доставе спискове и пошаљу дјецу на преглед, који ће бити мало свеобухватнији, систематичнији, да не би дошло до трагичних исхода, који се дешавају. Да се на вријеме детектују дјеца која имају неки здравствени проблем и не би смјела изаћи на терен и бавити се спортом”, упозорава Милинковићева.

До сада су поједини спортски клубови доводили дјецу на прегледе, али не сви.

“Преглед подразумијева спирометрију, ултразвук срца, ЕКГ, ергометрију уколико је то потребно и двадесетчетворочасовни холтер мониторинг ЕКГ-а. Прегледи су бесплатни, потребно је само да се организују и дођу, доставе спискове и у једној седмици један спортски колектив може све обавити”, наводи начелник Дјечијег одјељења. 

Субспецијалиста дјечије пулмологије Дејан Бокоњић истиче да је веома важно да дјеца која се баве спортом и  намјеравају активно да тренирају на вријеме провјере плућне и срчане функције.

“То је веома важно да би се видјело колики су капацитети плућа и срца код дјеце, како би се родитељима указало да ли њихова дјеца могу да иду озбиљно у спортске активности или не могу. У супротном ризикују да дјеца касније, уколико уђу у професионални спорт, напор постаје екстреман и ако нисте добро испитали функције срца и плућа, може да дође до онога што понекад гледамо на телевизији- изненадног застоја срца, аритмије и слично”, упозорава Бокоњић.

Проблем је, додаје фочански пулмолог, што нека дјеца могу нормално да живе и функционишу ако се не излажу екстремном напору, а ако се константно излажу таквом напору, а њихов организам није подешен да може то да поднесе, онда може доћи до тежих посљедица.

Фочански педијатри истичу да је потребно да родитељи на вријеме доводе дјецу на контролне прегледе, јер је најважнија рана детекција развојних поремећаја.

Милинковићева наводи да је пожељно да сва новорођенчад у првом мјесецу обаве преглед, јер су код дјеце срчане мане, неке синдромске болести, неуролошке болести, метаболопатије често тешко примјетне и непрепознатљиве.

 “Свако дијете заслужује да се прегледа бар једанпут у првој години живота, а добро би било и у првом мјесецу да би се на вријеме откриле аномалије на којима се може радити и кроз мултидисциплинарни приступ може се много урадити у првој години живота. Сваки пропуштени мјесец послије се не може надокнадити”, упозорава Милинковићева.

Она је навела да се задњих година драстично повећао број дјеце са кризама свијести, на шта је, између осталог, утицало и прекомјерно борављење дјеце пред екранима, рачунарима, те мањак физичких активности.

“У времену ковида примијетили смо да је велики број дјеце имало кардиоваскуларне компликације, упалу срчаног мишића, кавасакијеву болест, перикардитисе, што је у прошлости било ријетко виђено, а у посљедње двије године је заиста пораст броја дјеце са срчаним компликацијама на кардиоваскуларном систему од основне болести ковид”, рекла је Милинковићева.

Дјечији пулмолог Дејан Бокоњић, који је и декан Медицинског факултета, наводи да добро опремљена дјечија пулмолошка амбуланта омогућава различиту дијагностику плућних функција, тестове напора, бронходилататорне тестове, тјелесну платизмографију и дифузију гасова, што је, истиче, веома важно за дијагностику болести код дјеце.

Он каже да је посљедњих неколико година поновни пораст дјеце са алергијски узрокованим опструктивним болестима плућа –дјечијом астмом, алергијском и поленском кијавицом.

„Открили смо и неколико дјеце са различитим аномалијама на респираторном тракту и са болестима које до тада нису биле препознате, чак пар дјеце у старијем узрасту који су имали урођену болест – цистичну фиброзу,коју су лијечили као астму на другим мјестима“, напомиње Бокоњић.

Он посјећа да је у фочанском крају и комплетном сливу Дрине,  због природних услова- котлинског рељефа са доста влаге и алергена, велики проценат дјеце са астмом и алергијским бронхитисом.

„Астма је иначе у великом порасту и она је најчешћа хронична болест код дјеце данас и то је најчешћи разлог због чега нам родитељи доводе дјецу.Оно што је добро, сходно терапији која је добра, а данас имамо нове терапијске протоколе, нове приступе у лијечењу, већина дјеце која оболи од дјечије астме када изађу из пубертета више немају астму. Друга ствар је да немамо као некада толико тешко болесне дјеце, тешке астме, имамо благу и умјерену астму. Битно је да се јаваљају и редовно контролишу,што смо ми и увели, тако да дјеца углавном долазе и врло ријетко откривамо дјецу која су у том смислу запуштена“, прецизира Бокоњић.

Са Дјечијег одјељења Универзитетске болнице Фоча поручујуда ће наставити да прате најновија достигнућа свјетске медицине. У плану им је да у наредне двије године, заједно са оториноларинголошком службом, уведу и ендоскопске процедуре, а са доласком дјечијег неуролога да направе кабинет за неуролошку дијагностику дјеце.

Младе љекаре послаће и на доедукацију из области интензивне медицине. Истичу да је, уз рад са пацијентима, у овој установи која је наставна база Медицинског факултета, једнако важан задатак и стално усавршавање љекарског кадра. 

Извор: РФ