Поништена грађевинска дозвола за хидроелектрану на ријеци Бистрици “Б-2а”

Пресудом Окружног суда у Бања Луци поништено је рјешење Министарства просторног уређења, грађевинарства и екологије Републике Српске (у даљем тексту: Министарство) којим се инвеститору “Хидроелектране Бистрица“ д.о.о. Фоча, даје одобрење за грађење за пројекат хидролектране “Б-2а”, инсталисане снаге 7,243 MW, планиране на ријеци Бистрица, на територији општине Фоча.

Ова судска одлука донесена је у поступку који је Центар за животну средину (у даљем тексту: Центар) покренуо у априлу 2022. године, и то с циљем преиспитивања законитости одобрења за грађење које је за наведени пројекат Министарство издало још током 2010. године.

У управном спору првенствено се указивало на евидентну чињеницу да, у моменту подношења тужбе, нису постојале све правне претпоставке за закониту реализацију ХЕ “Б-2а”. Наиме, у моменту отпочињања припремних грађевинских радова, у децембру 2021. године, инвеститор није посједовао важећу еколошку дозволу за ово постројење, а на што је исти био обавезан прописима који уређују заштиту животне средине, будући да је еколошка дозвола кључни предуслов за изградњу објеката чија изградња и рад инвазивно утичу на елементе животне средине, нарочито на водна добра.

Поред тога, тужбом је било указано и да поступак претходне процјене утицаја, а који се проводи прије издавања еколошке дозволе за ово постројење, није био уопште окончан. Међутим, то није спријечило инвеститора да започне са градњом, нити је, по представкама Центра, надлежној инспекцији то било релевантно да наложи обуставу незаконитих радова.

“Усљед сложености правне ситуације и бојазни од неповратне штете по животну средину, те како преурањено грађење није пратила важећа еколошка дозвола, били смо приморани да прибавимо копију грађевинске дозволе издате још 2010. године и путем суда захтјевамо њено укидање 12 година послије. Суд у току поступка није био везан разлозима тужбе, те је коначно утврдио да постоји довољно разлога због којих је одлучио да одобрење за грађење спорне хидроелектране поништи, и то из разлога што на ништавост управних аката суд пази по службеној дужности”, изјавио је Реџиб Скоморац, правни савјетник у Центру за животну средину.

Наиме, суд је рјешење Министарства поништио, јер је приликом својевременог издавања одобрења за грађење дошло до битних повреда правила поступка. Суд је тако истакао да је, у конкретном случају, приликом издавања рјешења изостала оцјена сваког доказа посебно и свих доказа заједно, а које је инвеститор доставио уз свој захтјев, због чега је Министарство одобрење издало без јасно утврђеног чињеничног стања.

Додатно, суд је навео да је издавање грађевинске дозволе управни поступак у који морају бити укључена и заинтересована лица, односно лица која ради заштите својих права, или правних интереса имају право да учествују у поступку. Стога, суд је оцјенио да Министарство поступак издавања грађевинске дозволе није могло провести као скраћени поступак, него је било неопходно провести испитни поступак, у складу са релевантним законодавством, те дати правилно и потпуно образложење чињеница које су биле од утицаја за давање одобрења.

Упркос избјегавању надлежног министарства да достави верификовану копију накнадно издате еколошке дозволе, чиме се покушало спријечити судско преиспитивање и те дозволе, Центар за животну средину је успио да путем суда поништи кључни акт, тј.  одобрење за грађење. Надлежној републичкој инспекцији је потом поднесен захтјев за хитним ванредним инспекцијским наџором и обуставом свих грађевинских радова на овој хидроелектрани.

“Одлука суда да, по службеној дужности, поништи незаконито одобрење за грађење, а које је министарство издало још прије 13 година, представља својеврстан преседан и охрабрујући је корак у смјеру боље судске праксе и достизања еколошке правде, односно досљедне имплементације Архуске конвенције, чему организације које се баве заштитом животне средине искључиво теже. Из тог разлога очекујемо промптно и адекватно ђеловање свих надлежних органа управе и инспекције, а како би се спријечила већа штета по животну средину”, додао је Скоморац.

Подсјећамо такође да су Центар и Архус центар из Сарајева, у септембру 2022. године поднијели заједничку тужбу против рјешења којим се одобравају Студије утицаја које су израђене за све три хидроелектране планиране на ријеци Бистрици. Док овај судски поступак још траје, Центар за животну средину очекује позитиван исход и у овом поступку, тим прије, јер је Студијом као рјешење за миграције риба предвиђен тзв. “рибљи лифт”, а наведено рјешење није довољно елаборирано и технички је остало потпуно опскурно.

Поступци против грађевинских дозвола гледе ХЕ “Б-1” и ХЕ “Б-3”, иако са идентичном чињеничном подлогом као у вези ХЕ “Б-2а”, окончани су одлукама у корист инвеститора.

“Иако су помаци евиденти, ипак, како би имали уједначену судску праксу, ово указује да је потребно још много рада организација, али и правосуђа у смислу разумијевања сложености еколошког права и стварне штетности пројеката”, закључује Скоморац.

Извор: ЦЗЗС