Отац Дарко Ђого: Србијо, име моје, сретно ти Сретење Бога и човјека!

Никада нисам схватао зашто ми те недоучени зову “матица”.

Ниси ти мени матица, није ми ни Гордана матица већ мајка, родитељка моја, утроба која ме носила.

И ниси ти мени “блиска”, јер ми ни дјеца нису блиска, ни отац мој ми није близак него си ти ЈА САМ, а ја – твој син. И када си лутала и када сам лутао, нисам се од тебе, себе раздвајао.

Ниси ти само застава што је граничар чува.
Ни само простор – од Кошара до Вршца.

Ти си ми. И ми смо ти.
Нераздвојиви: народ и земља.

Србијо, име моје, сретно ти Сретење Бога и човјека!