Ове године БиХ би могла изгубити 25 000 становника без исељавања

Босна и Херцеговина се налази у фази демографског колапса. Јасно то показују и најновији подаци- у 2020. години у БиХ је разлика између новорођених и умрлих износила огромних 16 809. Само годину дана раније, разлика је износила око 10 000, док је 2018. природни прираштај износио подношљивих -6.000.

Ове забрињавајуће податке саопштио је пословни аналитичар Аднан Фехратбеговић који се већ годинама бави демографијом и упозорава на ово чему сада свједочимо.

Навео је и да ће, према прелиминарним подацима из прве половине 2021. године, разлика између умрлих и новорођених још више расти у односу на рекордно црну 2020. годину, и сасвим сигурно ће прећи -22 000.

Наиме, ФБиХ и Република Српска кумулативно биљеже пад природног прираштаја за 6.200 за првих 6 мјесеци у односу на 2020. годину, и очекивати је, закључује Фехратбеговић, да ће у 2021. години Босна и Херцеговина имати можда и 25 000 умрлих више него новорођених.

У наредним годинама ова разлика ће још више расти и Фехртбеговићева процјена је да ће БиХ у наредних три до четири деценија годишње биљежити преко 30 000 умрлих више него рођених. Тако ћемо годишње само на основу природног прираштаја, губити 30 000 људи, а ако овоме додамо огромне миграције- јасно је, истиче, да БиХ пријети невиђена катаклизма.

„Схватају ли надлежни величину проблема!? Гдје је популациона политика? Разумије ли јавност величину проблема са којим се суочавамо!? Није смањење популације само по себи проблем – ту је безброј других попратних посљедица- старење становништва и повећање броја пензионера, смањење радне снаге, смањење броја ученика и студената. Замолио бих посебно младе људе да шире свијест о величини овог проблема и да што је могуће више врше притисак на надлежне. БиХ ће овим темпом врло брзо нестати”, категоричан је Фехратбеговић.

Пронаталитетне мјере које то нису

Сви демографски стручњаци се слажу да постоје многе области у којима држава и институције могу дјеловати, ако желе и знају, а нашим изгледа недостје и жеље и знања.

Наиме како је показао ревизорски извјештај мјере које су у Српској донесене претходних година, у циљу подстицања рађања и одрживог демографског развоја, доношене су ad hoc, без циља, сврхе и пријеко потребне анализе.

Тако 30 мјера колико их тренутно проводе из различитих области, а које имају директан или индиректан пронаталитетни карактер, наводе ревизори, нису систематизоване ни у једном званичном документу, док неке, иако се реализују у континуитету од скоро 15 година, још увијек нису адекватно формализоване, а дио их се проводи на основу усмене одлуке министра.

Поражавајућа је и чињеница да су представници надлежних институција обухваћених ревизијом изјавили да не знају, нити је по њиховим сазнањима рађена анализа од стране
надлежних институција која садржи податак колико Српска на годишњем нивоу издваја буџетских/јавних средстава за провођење идентификованих мјера које имају
пронаталитетни карактер. До тих података дошли су ревизори- на годишњем нивоу издваја се око 190 милиона КМ, од чега је око 80 одсто финансирано из средстава прикупљених у систему обавезних доприноса.

Тако имамо ситуацију да, иако су се у посљедње четири године за мјере пронаталитетне политике повећала финансијска средства, издвојено је скоро 940 милиона марака, истовремено су се права корисника смањила!

Како је у ревизорком извјештају наведено у периоду 2002-2020. година, само по основу негативног природног прираштаја Република Српска је изгубила преко 75.000 становника и тренутно јој недостаје око 7.200 или око 43% дјеце за замјену генерација на годишњем нивоу.

Одлазак становништва одговара политичарима

Др Тадо Јурић сматра да је највећи узрок исељавања корупција- сами себи смо криви, уз благослов оних који то користе.

„Већина ће рећи да људи одлазе због економске ситуације и да је рјешење за останак људи у земљи једноставно, а то је већа плата. То је тачно и сигуран сам да би људи уз плату од 5.000 КМ умјесто 450, остали у својој земљи, али питање је зашто не можемо имати веће плате. Веће плате напросто не можемо имати због корупције и клијентелизма и јер политичарима исељавање одговара. Наравно нико од њих то неће признати. Политичари у исељавању виде рјешавање социјалних проблема, смањивање незапослености, у исто вријеме добијају дознаке, с друге стране манипулишу изборима, неки краду гласове, неки као у случају Хрватске манипулишу, јер се хрватско исељеништво уопште не броји као исељеништво, него као становници регија из којих су отишли. У БиХ смо недавно видјели конкретне доказе о крађи идентитета особа које су иселиле. И основно зашто политичари ништа не чине је зато што свако од њих гледа свој краткорочни интерес. А за промјену демографских трендова требају дугорочне стратегије које да данас буду покренуте резултате могу почети да дају тек за 10 година. То је наравно сада повезано и са бирачима, који подржавају потпуно погрешне праксе и дају поруку да су тривијалне теме важније од оних структурних”.

Извор: Бука