Неопходно да систем на прави начин препозна и призна дипломиране медицинаре здравствене његе

Побољшање положаја дипломираних медицинара здравствене његе и афирмација те професије у смислу адекватног препознавања и признавања диплома, важност образовања и професионалног организовања у сестринству, теме су панел дискусије која је данас организована на Медицинском факултету у Фочи. На овом скупу, промовисано је и новоосновано Удружење дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске.

Здравствени систем Републике Српске још увијек не препознаје на прави начин дипломиране медицинаре здравствене његе. Мада су одређени помаци у том смјеру учињени, потребно је још доста тога промијенити и примијенити, поручено је са данашње панел-дискусије на Медицинском факултету у Фочи.

Јелена Павловић, руководилац катедре за здравствену његу Медицинског факултета у Фочи и предсједник Удружења дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске истиче да је прије свега потребно да законска регулатива препозна ову професију.

„Првенствено је неопходно да се уради реформа у средњошколском образовању и да се коначно разграниче и дефинишу компетенције шта ради сестра са средњом, а шта сестра са академским нивоом образовања, да им се сходно томе призна заслужени коефицијент, да се позиционирају на своја радна мјеста. Надам се да ће то ускоро и услиједити“, каже Павловићева.

Дипломиране медицинске сестре, са академским нивоом образовања, немају одговарајући коефицијент, подсјећа Павловићева, и наводи да је ипак било помака у признавању њиховог статуса.

„Доста тога се урадило и тренутно се ради, многе дипломиране медицинске сестре налазе се на радном мјесту главних медицинских сестара- координатора, али још увијек нису дефинисане тачно у бројним здравственим установама подјеле њихових дужности“, појаснила је она.

На Медицинском факултету наводе да у здравственом систему у којем је већ много сестара за средњом и вишом школом, није једноставно правилно позиционирати дипломиране сестре и направити јасну разлику између њихових надлежности. С друге стране, истиче декан овог факултета Дејан Бокоњић, за све то потребно је обезбиједити финансијска средства.

Он сматра да се на томе ради корак по корак и да све више болница  позиционира сестре са факултетским дипломама  на руководећа и друга мјеста са већом одговорношћу.

„У принципу, сестре које заврше факултете би биле једине које би могле и требале, тако је замишљено, да раде на најсложенијим, најсофистициранијим процедурама и у извођењу одређених поступака које не може радити неко ко има 18 година. У систему је то почело полако да се препознаје и да се тихо ради, наравно, сходно финансијским могућностима, јер то тражи веће издатке због коефицијената за плате“, рекао је Бокоњић.

Према његовим ријечима, у пракси постоји сасвим природан антагонизам између сестара са средњом школом, које раде већ дуго и стекле су велико знање и искуство, и дипломираних сестара које тек заврше факултет. Да би се тачно разграничиле њихове надлежности биће потребно увести додатне промјене у здравствени систем, али је само питање времена када ће ови проблеми бити превазиђени, сматра Бокоњић.

На панел дискусији говорило се и о значају пројекта јачања сестринства у БиХ.

Менаџер пројекта Елдин Фишековић навео је да су за 12 година, колико пројекат траје, остварени примјетни помаци у овој области.

„Стандардизована је сестринска пракса, направљена је књига стручних и професионалних компетенција, развијене су стандардне оперативне процедуре и основна сестринска документација. Такође, појачане су услуге и побољшане на нивоу примарне здравствене заштите, израђени су менаџерски и лидерски капацитети сестара и формиран је регистар сестринске радне снаге који ће служити доносиоцима одлука за предузимање неопходних корака у вези са планирањем сестринске радне снаге“, рекао је Фишековић.

На овом скупу указано је и на важност сестринског удруживања у циљу заједничке борбе за унапређење њиховог положаја, чиме се, како је речено, остварују и бољи услови за лијечење пацијената.

Удружење дипломираних медицинара здравствене његе Републике Српске треутно броји око 300 чланова.

Извор: Радио Фоча