Митрополит Амфилохије – људска громада каква се тешко понавља

У разговорима са блаженопочившим митрополитом Амфилохијем, које је укоричио у двије књиге “Морачки Јасновидац” и “Христос се роди”, новинар Перица Ђаковић проводи читаоце кроз племенити живот омиљеног духовног учитеља, истакнуто је на промоцији ових књига у Фочи.

Након књиге “Морачки Јасновидац”, назване по “светачком епитету”, којим је пјесник и академик Матија Бећковић најбоље описао величину црногорског владике, из штампе је изашао и други дио телевизијских разговора “Христос се роди”, које су херцегновски новинар и митрополит годинама водили уочи Божића.

Новинар Здравко Шакотић истиче да су ове двије књиге импозантно дјело, које свима може бити путоказ и духовна храна, а да велика посјећеност на њиховим промоцијама говоре да људи цијене оне који нас уче љубави и миру.

“Такве поруке и бриљантне мисли одавно или можда никада нису казане. Упућују како постати бољи, савјеснији, како човјек да буде човјек”, рекао је Шакотић.

Он је додао да је митрополит Амфилохије у свим преломним тренуцима по српски народ у Црној Гори свој став отворено и без задршке саопштавао новинару Перици Ђаковићу, тако да књиге имају посебну историјску вриједност.

Аутор Перица Ђаковић истиче да ове књиге нису његове, већ блаженопочившег митрополита Амфилохија, а да је он само водио разговоре, који потичу из времена када је у Црној Гори владао медијски мрак.

Појашњавајући наслов за прву књигу “Морачки Јасновидац”, Ђаковић је навео да од Матије Бећковића није добио само одобрење, већ и наредбу да употријеби тај израз.

“Владика ме је изненадио 2017. када је причао о Украјини данас, ја тада нисам схватао, а уствари тада је наговијестио ове догађаје. Зато онај Матијин наслов “Морачки Јановидац”, јер је видио више него што ми обични смртници видимо”, каже Ђаковић.

Он истиче да је блаженопичивши митрополит био један од најјачих интелектуалаца у читавом хришћанском свијету, људска громада и то не само у духовном и интелектуалном смислу, већ је и физички био изузетно јак и увијек кондиционо спреман.

Ђаковић је навео да су до 1990. године, када је Амфилохије дошао на мјесто митрополита црнгорског, људи у храмовима држали стоку.

“Црна Гора је била духовно на дну, обновио је 630 храмова, направио је два највећа храма послије Храма Светог Саве у Београду- у Подгорици и Бару, обновио монаштво, свештенство, вратио црквену школу, направио је чудо, то нико није успио”, каже Ђаковић.

Подсјећајући на ријечи Матије Бећковића да је митрополит Амфилохије вратио народу цркву, а цркву довео у народ, Ђаковић је указао на феномен литија.

“Не можемо заборавити чувене литије, нешто што ће се изучавати, не само код нас, него на свим свјетским универзитетима, као нешто на шта је свијет потпуно занијемио, да видите стотину хиљада људи да шетају, не оставе ни папирић иза себе, сви иду тихо и мирно. Дакле, он је, што је рекао Матија, вратио народу цркву, а цркву је довео у народ- то је та његова величина, коју нико од његових претходника нема”, каже Ђаковић.

Као насљедник Петра Првог Цетињског, истиче Ђаковић, митрополит Амфилохије у једној руци је држао крст, а у другој мач и борио се за народ.

“Никада се ничег није бојао, никад није имао тјелохранитеља и отишао је на Косово када нико није смио, да сахрањује наш народ када се нико није усудио. То је био наш митрополит- велика људска громада каква се тешко понавља”, додао је Ђаковић.

Он је подсјетио да је митрополит Амфилохије имао двије велике жеље, од којих је једну остварио, а то је обнова манастира на Михољској Превлаци у Боки Которској, који је био прво сједиште зетских епископа.

Друга његова жеља- обнова Његошеве капеле на Цетињу, без угрожавања постојећег маузолеја, остала је у аманет Црногорцима да је испуне, чиме би, како је владика чврсто вјеровао, дошло до помирења народа у Црној Гори.

На промоцији у Центру за културу и информисање говорили су и директор ове установе Славица Филиповић и новинар из Требиња Ратомир Мијановић.

Вече су умјетничким наступом употпунили глумац Лазар Амбулија и гуслар Радомир Паповић.

Извор: Радио Фоча