Лаловићева књига обрачун са заборавом и позив да се у школе уврсти култура сјећања
Књига есеја Рада Лаловића „Памтим да бих постојао“ позив је надлежнима који састављају школске уџбенике да поезију о српским страдањима, са предложеним начином анализе и обраде, коначно уврсте у наставу у основним и средњим школама, истакнуто је на промоцији ове књиге у Фочи.
Након поетске руковети “Пред сјенима српских мученика” и зборника радова “Српска поезија страдања и патње”, ово је трећа у низу књига фочанског професора српског језика и просвјетног савјетника за наставу у којима се он на систематичан и методолошки начин бави културом сјећања, указујући на проблем српског занемаривања сопственог страдања у 20. вијеку.
Књига је изашла у издању фочанског Центра за културу и информисање, а директор ове установе Владимир Пантовић је на синоћњој промоцији истакао да је српски народ кроз историју понављао грешке из више разлога, а један од њих је заборављање.
„Причу о овој теми започели смо прије пет година прикупљањем пјесама о српским стратиштима, затим зборником стручних текстова о тој поезији који имају за циљ да помогну наставницима да анализирају поезију коју би представили ђацима. Захваљујући професору Лаловићу, поред прве двије књиге и ове коју престављамо, питање његовања културе сјећања је откључано, а посао који се отворио је несагледив и дугорочан. Зато је Центар за културу и информисаање изузетно поносан на ова издања, јер је њихов значај велики“, навео је Пантовић.
Предсједник Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Радисав Машић рекао је да се у доба комунизма о овим темама морало ћутати све у интересу братства и јединства, да комунизма нема одавно, а о овој теми се и даље ћути.
“Раде Лаловић је стрпљиво изучавао ову тему уочавајући да у нашим уџбеницима за основну и средњу школу нема ни помена о томе. Посебан квалитет његове књиге је што је Лаловић понудио могући начин интерпретације и обраде ове теме у нашим уџбеницима“, поручио је Машић.
Он је додао да је велики број писаца писао о страдању Срба и да сви не могу ући у уџбенике, али да се, да би се поткријепила одређена теза, мора наћи велики пјесник, тако да је Лаловић анализирао стихове, између осталих, Десанке Максимовић, Јована Дучића, Добрице Ерића, Милана Ракића, Матије Бећковића.
„Њихови стихови дјелују као вулкани, долазе као грмљавина и не остављау никога равнодушним. Због тога, све ово даје за право онима који су на извјестан начин прозвани овом књигом, а то су људи који брину о школским уџбeницима, о образовању дјеце, да се замисле над овом темом и да то буде један од мотива који ће их окупити да ову тему уврсте и да она коначно буде заступљена у нашим школама. Највећи гријех је када поезија ћути о истини, а поезија овдје није ћутала о истини али смо ми ћутали над поезијом“, навео је Машић.
Наставник српског језика Душко Крсмановић посебно је издвојо три цјелине из Лаловићеве књиге- прву у којој аутор предлаже наставне моделе обраде књижевних дјела о српским страдањима, другу о Гаврилу Принципу и мотиву Сарајева и трећу о пјесмама које говоре о страдању у Херцеговини.
Књига „Памтим да бих постојао“ састоји се из шест поглавља, а њен аутор истиче да се у њој сусрећу памћење и заборав- памћење као гарант опстанка једног народа и његовог идентитета и заборав као његов опонент.
Лаловић каже да је ова књига, једноставно, обрачун са заборавом.
„У књизи су есеји и расправе који говоре о изградњи идентитета на бази јеврејске методологије са којом смо се упознали у Јад Вашему на студијском путовању. У ударном есеју „Изградња личног и националног идентитета“ ја управо први пут код нас говорим о српском моделу његовања културе сјећања на једним новим основама потпуно компатибилним са јеврејском методологијом његовања сјећања на Холокауст“, рекао је Лаловић.
Промоција књиге одржана је у Центру за културу и информисање,аупотпунилису је рецитатори и етно група Средњошколског центра Фоча.
Извор: Радио Фоча