БиХНајновије

Инцко наметнуо закон о забрани негирања геноцида

Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, наметнуо је допуне у Кривичном закону Босне и Херцеговине којима се забрањује и кажњава негирање геноцида и величање ратних злочинаца.

Закон који слиједи и који чини саставни дио ове Одлуке ступа на снагу одмах, на привременој основи све док га Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине не усвоји у истом облику, без измјена и допуна и без додатних услова.

Ова Одлука ступа на снагу одмах и одмах се објављује на службеној интернетској страници Канцеларије високог представника и у “Службеном гласнику Босне и Херцеговине”, саопштено је из Канцеларије високог представника у Босни и Херцеговини, Валентина Инцка.

Текст измјена Кривичног закона које је наметнуо Инцко сада гласе:

У Кривичном закону Босне и Херцеговине у чланку 145а, иза ставка (1), додају се нови ставци (2) до (6), који гласе:

“(2) Ко јавно подстрекне на насиље или мржњу усмјерену против груопе особа или члана групе одређене с обзиром на расу, боју коже, вјероисповијест, поријекло или националну или етничку припадност, ако такво понашање не представља казнено дјело из ставка (1) овог члана, казниће се казном затвора од три мјесеца до три године.

(3) Ко јавно одобри, порекне, грубо умањи или покуша оправдати злочин геноцида, злочин против човјечности или ратни злочин утврђен правомоћном пресудом у складу с Повељом Међународног војног суда придруженом уз Лондонски споразум од 8. августа 1945. или Међународног казненог суда за бившу Југославију или Међународног суда или суда у Босни и Херцеговини, а усмјерено је против групе особа или члана групе одређене с обзиром на расу, боју коже, вјероисповијест, поријекло или националну или етничку припадност, и то на начин који би могао потакнути на насиље или мржњу усмјерену против такве групе особа или члана такве групе, казние се казном затвора од шест мјесеци до пет година.

(4) Ко кривично дјело из ставка (1) до (3) овог чланка изврши тако да јавности учини доступним или јој дистрибуира летке, слике или друге материјале, казниће се казном затвора од најмање једне године.

(5) Ако је кривично дјело из ставка (1) до (3) овог чланка почињено на начин којим се може пореметити јавни ред и мир или је пријетеће, злостављајуће или увредљиво, починилац ће се казнити казном затвора од најмање три године.

(6) Ко додијели признање, награду, споменицу, било какав подсјетник или било какву привилегију или слично особи осуђеној правомоћном пресудом за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, или именује јавни објект као што је улица, трг, парк, мост, институција, установа, општина или град, насеље и насељено мјесто, или слично, или регистрира назив по или према особи осуђеној правомоћном пресудом за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, или било на који начин велича особу осуђену правомоћном пресудом за геноцид, злочин против човјечности или ратни злочин, казниће се казном затвора од најмање три године.”

Извор: РТРС/БН