Завршен седми Нектар ОК фест – Природа људе чини бољим

Наступима “Зостера”, “Ритма нереда”, “Канде, Коџе и Небојше”, Дарка Рундека и “Хладног пива” на Тјентишту код Фоче завршен је седми “Нектар ОК фест”, који је за три дана посјетило више од 30.000 не само младих, већ људи свих генерација, углавном са простора бивше Југославије.

На паркинзима у Долини хероја, али и околним травнатим површинама, могло се видјети море возила са регистрацијама Загреб, Дубровник, Пула, Никшић, Подгорица, Штип, Скопље, Београд, Нови Сад…

У кампу на лијевој обали Сутјеске боравило је 4.000 кампера, а били су попуњени и сви хотелски капацитети Националног парка “Сутјеска” и приватни смјештај од Тјентишта до Фоче.

Извођачи, било да су ту први пут или су већ раније наступали, не могу да се надиве љепоти Националног парка “Сутјеска”.

Миле Кекин из “Хладног пива” присјетио се првог доласка на “ОК фест”, када му је након фрустирајуће дугог пута планина дала неку посебну снагу.

“Када стигнеш на ову прекрасну планину, будеш одушевљен угођајем, свирком, природом, храном, људима, баш позитивна вибрација. Мислим да то ради природа и мислим да сви живимо овако у планинама у природи, били бисмо пуно бољи људи, поготово ја”, рекао је Кекин.

Прича да је тешко доживио тишину у доба короне и изостанак концерата, а најтеже неизвјесност до када ће то све трајати.

“Сад сам схватио латинску пословицу `Карпе дием`, ухвати дан, уживај у тренутку и не мораш размишљати превише о будућности, јер ћеш се само депримирати. Након ове пандемије, пуно више уживам у сваком концерту и сваком дружењу”, истакао је Кекин.

Оливер Нектаријевић из групе “Канда, Коџа и Небојша” каже да су у Фочу дошли без неких очекивања, а да им се десило најбоље.

“Најбоље музичару што може да се деси је да дође негдје гдје не зна тачно шта га очекује, а деси му се најбоље и одува га, е то се нама десило, дивно је било”, навео је Нектаријевић.

Истакао је посебност мјеста гдје се фестивал одржава – у прелијепом природном амбијенту поред чувеног споменика партизанске борбе за слободу.

Присјетио се да је као дјечак радио у вајарској радионици чувеног београдског умјетника Миодрага Живковића, аутора Споменика Битке на Сутјесци.

“Аутору споменика био сам два три лета шегрт, односно не шегрт, пошто нисам намеравао да се бавим вајарством, већ сам радио физичке послове. То су, такође, била најбоља искуства. Споменик је нешто најлепше што човек може да види на овим просторима од уметности. Данас ничу свакакви споменици, а ово је права уметност”, рекао је Нектаријевић.

Дарку Рундеку највише се свидјела свјежина Сутјеске.

“Прекрасно мјесто, не чуди ме да је оволико људи дошло да ужива. Није никад врућина, да смо на мору сада бисмо се знојили у некој соби са комарцима, супер да их овдје нема. Фестивал је на дивном мјесту и некако лијечи ране ових простора”, истакао је Рундек. 

Извор: Радио Фоча