Дан борбе против гојазности: Истраживања показују да је сваки пети Србин гојазан

Са топлијим данима признамо себи да смо се угојили, aли изглед није највећа брига. Гојазност је узрок око 200 болести и највише забрињава то што је све више гојазне дјеце.

Истраживања показују да је сваки пети Србин гојазан и да ће за 10 година сваки трећи патити од ове болести, ако нешто не учинимо. На питање може ли се дијетом на брзину скинути бар десетак килограма одмах, ендокринолог проф. др Мирјана Шумарац Думановић каже да би то жељели сви који се боре са вишком килограма.

Гојазност је дуготрајна, хронична болест

– Гојазност је дуготрајна, хронична болест са бројним узроцима и постоје бројни изазови у тражењу рјешења за изљечење – каже професорка Шумарац Думановић.

Наводи да је генетика важан фактор ризика и да утиче и до 40 процената у појави и развоју гојазности. С друге стране, мало је генетских и хормонских поремећаја који доводе до гојазности. То је болест која настаје као посљедица нездравог или обесогеног окружења, а под тим не подразумијевамо само ваздух и воду, већ и храну. На епидемију гојазности и у свијету и код нас утиче храна коју конзумирамо, начин на који се производи и на који нам се пласира.

– Уз прогнозу свјетских стручњака да ће сваки трећи Србин патити од гојазности за 10 година иде и упозорење да ће бити скоро двије милијарде гојазних у свијету. Још више забрињава то што се сматра да ће порасти гојазност код дјеце – да ће се 100 процената повећати инциденца гојазности код дјеце –  каже професорка Шумарац Думановић.

Од естетских разлога до проблема неплодности

Љекару се јављају када већ имају проблем. Неко дође из естетских разлога, кад схвати да не може да се избори са вишком килограма и то су обично адолесценти. Дјевојчице потраже помоћ због поремећаја менструалног циклуса, а млади брачни парови када не могу да остваре потомство. Све су то проблеми везани за гојазност.

– Долазе нам дијабетичари, јер је 86 процената особа са дијабетесом гојазно. Затим пацијенти са срчаним попуштањем. Око 80 процената обољелих од срчане инсуфијенције је гојазно и кардиолози заправо лијече посљедице гојазности. Код љекара долазе и особе које треба да ријеше неки ортопедски проблем, али не могу на операцију са вишком килограма- наводи професорка Мирјана Шумарац Думановић.

У Центар за лијечење гојазности јављају се и пацијенти који су кандидати за медикаментозну терапију лијечења гојазности и прошли су медицинску дијету уз физичку активност. То су пацијенти који су кандидати за баријатријске операције, хирушке процедуре смањења желуца, и на Клиници се медикаментима припремају за ту процедуру.

Борба која траје цијели живот

Гојазност је болест против које се треба борити цијели живот. И то није лако, јер и када успјешно ослабимо, још је теже одржати ту тјелесну масу.

– Наш организам се различитим механизмима бори да нас врати на почетне позиције, тиме што успорава метаболизам, па је искоришћење хране коју уносимо веће и онда се стално налазимо у том процепу. Онда та дијета мора да буде дугорочна и зато то није дијета, јер дијета кратко траје. То је промјена животних навика, уз физичку активност, која једино може да убрза метаболизам – објашњава професорка Шумарац Думановић.

Извор: СрпскаИнфо