Данас се обиљежава Свјетски дан шума

Свјетски дан шума обиљежава се под слоганом “Обнова шума – пут ка опоравку и благостању”, истичући важност ових екосистема чије уништавање доводи у опасност људско здравље и здравље наше планете, наводи се у саопштењу Свјетске фондације за природу (WWF).

Од ваздуха који удишемо до дрвећа које користимо, шуме су кључне за наш живот. Представљају станиште за више од половине свјетских копнених врста, а глобално више од милијарду људи живи у шумама и њиховој околини. После океана, шуме су највеће складиште угљеника. Упркос свим услугама које нам пружају, шуме уништавамо алармантном брзином. Људски утицаји већ су довели до губитка око 40% светских шума, а очекује се да ће се глобална потражња за дрвним производима утростручити током сљедеће три деценије.

„Нема никакве сумње да квалитет нашег живота у великој мјери зависи од очуваних шума. Регулишу климу у којој живимо, ублажавају поплаве, чувају земљиште, обезбјеђују питку воду, пружају уточиште различитим дивљим врстама и још много тога. Крајње је вријеме да озбиљно промјенимо наш однос према шумама како би и даље могле да нам пружају ове егзистенцијалне услуге. У наредном периоду, наше јавне политике морале би да поставе конкретне и амбициозне циљеве у погледу обнављања шумских станишта, у смислу унапређења њиховог еколошког статуса, а не једино повећања површине или процента пошумљености”, истиче Горан Секулић из WWF Адрије.

WWF се у оквиру свог програма “Заштићена подручја за природу и људе” залаже за транспарентније и отвореније процесе одлучивања и планирања у коришћењу природних ресурса. У шумарству су ови процеси и даље затворени и ограничени углавном на ужи круг институција и јавних предузећа. Учешће других сектора и шире јавности на веома је ниском нивоу.

„Данас се већ налазимо у ситуацији да сваки губитак шумске површине, односно њена пренамјена и изградња, представља неприхватљив луксуз који наноси штету цијелом друштву и то треба спријечити по сваку цијену”, додаје Секулић.

Укупна површина шума и шумског земљишта Републике Српске, према подацима Катастра шума и шумског земљишта, износи 1.282.412 хектара или 51,7 одсто од укупне површине Републике Српске, а на једног становника Српске отпада око 0,7 одсто хектара шумом обраслог шумског земљишта.

Шумовитост у Федерацији БиХ износи 57 одсто, у Хрватској 43 одсто, а у Србији 29 одсто.

Површина шума у својини Републике Српске од шумског фонда износи 982.893 хектара или 77 одсто, а приватних шума без шумског земљишта 281.965 хектара или 22 одсто, док на површине узурпираних шума и шумског земљишта отпада 17.554 хектара или један одсто, подаци су Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

Из Министарства истичу поводом 21. марта – Свјетског дана шума – да највеће учешће у укупном шумском фонду Српске има категорија високих шума 50,2 одсто, док категорија изданачких шума има учешће од 27,6 одсто.

Такође, наводе да су заштићена подручја природе у Српској у највећој мјери шумски екосистеми, као што су национални паркови “Козара”, “Сутјеска”, “Дрина” и други, као и да се Српска поноси са своје три прашуме – Перућица, Јањ и Лом, те да се у посљедње вријеме посвећује значајна пажња издвајању заштитних шума и шума посебне намјене, прије свега за потребе туризма и рекреације.

Извор: РТВ/РТРС