Данас Месне покладе

Православна црква и вјерни народ данас обиљежавају Месне покладе, посљедњи дан пред Васкршњи пост када је дозвољено јести месо.

Месне покладе увијек су у недјељу, и то у другој седмици пред велики пост, која се назива Месопусна недјеља. За њом долази Сиропусна недјеља, у којој обавезно треба јести бијели мрс (млијечни производи), а која се у недјељу завршава Бијелим покладама, посљедњим даном мрса пред строги Васкршњи пост.

Обичаји везани за месне покладе разликују се од мјеста до мјеста.

У Поповом пољу називају се и Мале покладе и кад оне прођу, Поповчани запосте и тада се не једе месо до Васкрса. У Херцеговини се у вечерима поклада сакупљају пријатељи, рођаци и комшије и забављају уз шалу и разне играрије, а кад почне да пада мрак, пале велику ватру и сједе до поноћи.

За покладе се обично спрема богата трпеза и позивају сиромашни сусједи и пријатељи, да се и они добро омрсе у заједничком обједовању.

У већини крајева, у току дана или вечери, млади воде главну ријеч – збијају шале или одлазе на нека позната мјеста у околини гдје се забављају. Разноразне игре под маскама, такозване машкаре, изводиле су се у околини Билеће и Гацка.

Маскирани младићи и дјевојке у Поповом пољу иду од куће до куће и збијају разне пошалице на опште весеље укућана и због тога добијају разне ситне поклоне у виду јела и пића, које после заједно поједу и попију.

Озбиљнији мушкарци, домаћини и старији људи, сједе окупљени код једног домаћина и часте се до поноћи.

Покладе се обиљежавају пред сваки велики пост – Божићни, Васкршњи, Петровски и Великогоспојински.