ДруштвоНајновијеФоча

Данас Бадњи дан – празник љубави и помирења

Православни вјерници обиљежавају Бадњи дан традиционалним уношењем и паљењем бадњака, литургијама у храмовима и породичним окупљањем за посном трпезом пред најрадоснији хришћански празник Божић – празник којим се прославља рођење Исуса Христа.

Припреме за овај празник почињу 40 дана пре 7. јануара, Божићним постом, који представља прочишћење духа и тијела.

Бадњи дан започиње рано и траје до касно. Ујутру, прије изласка сунца, домаћин одлази у шуму по бадњак, који се тек са првим мраком, уноси у кућу. Уз дрво се дарује и жито да би наредна година била плодна. Обавезно је и уношење сламе, а на тај начин се приноси жртва духу Христа који је и рођен на слами.

Срби Божић обиљежавају од памтивијека, а бадњаком, односно божићним дрветом, у кућу се уносе срећа, здравље и напредак. 

Бадњак води поријекло од чудесне Витлејемске ноћи када су пастири насјекли и донијели гране да наложе ватру поред Новорођенчета и његове Мајке. Слама која се у кућу уноси са дреновим прутићем подсјећа на ону ноћ када се родио син Божји и када је положен у јасле на сламу.

Ове обичаје народ је наслиједио од предака и даље их одржава. Тако се вечерас бадњак ставља на огњиште, посипа житом, медом и вином, уз низ ритуалних радњи које треба да обезбједе здравље и напредак цијеле куће и породице.

У градским условима, на безбједан начин, прегори се тек по неки листић.

На Бадње вече се не спава, већ бди и очекује свечани тренутак Рођења Христовог. Бадња ноћ је ноћ мира и ишчекујуће радости.

По обичајном календару, данас се ништа не износи из куће.

Ко се током године са неким завадио, на Бадњи дан треба да се помири, како би Христов рођендан провели у миру и љубави. Тако се и подсјећа да је опраштање дар Божији и једна од најтежих хришћанских врлина.

Божић је празник цијеле породице и зато се очекује да она током празничних дана буде на окупу, а прати га велики списак народних обичаја, попут ломљења погаче.

Обичај налаже да укућани првог госта на Божић, полазника, дарују поклонима и госте најбоље што могу, јер он симболизује божанство.