Годишњица пробоја Солунског фронта: Јуриш који нико није могао да заустави

Данас се навршило 106 година од почетка пробоја Солунског фронта, а овај датум се у протекле четири године празнује као Дан српског јединства, слободе и националне заставе у знак сјећања на српске хероје који су донијели слободу.

Српска војска је 15. септембра 1918. године почела пробој Солунског фронта, који су два дана касније пробиле Прва и Друга српска армија, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату.

Мјесец и по дана након тога капитулирала је Аустроугарска, а убрзо и Њемачка.

Пробој Солунског фронта представља један од најважнијих догађаја у српској историји.

Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје.

Срби су продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, јер француска коњица није успијевала да држи корак са српском пјешадијом.

Свијет је испрва био запањен српским побједама на Церу и Колубари, потом солидаран са Србима у повлачењу преко Албаније, изненађен опоравком српске војске на Крфу, а на крају одушевљен побједом и пробојем Солунског фронта.

Брзим продором од Солуна моравском и вардарском долином до Београда за свега мјесец дана пресјечена је стратегијска вертикала Централних сила, што је у великој мјери утицало на исход рата.

Нешто више од половине укупног састава српске војске у завршним операцијама на Солунском фронту и у његовом пробоју чинили су добровољци.

У укупном саставу било је око 30.200 српских добровољаца из прекоморских земаља, затим 25.700 добровољаца приспјелих из заробљеништва у Русији, те 1.300 Херцеговаца из црногорске војске.

Срби ван Србије напуштали су редове аустроугарске војске у коју су били присилно мобилисани и прелазили у војску Србије.

Од започињања ратних операција на Солунском фронту па до ослобођења Битоља српска војска изгубила је готово 29.000 људи.

Пробојем Солунског фронта српска војска је не само ослободила Србију, већ и Србе са простора данашње БиХ и Хрватске, али и друге јужнословенске народе који су, попут Хрвата у Далмацији и Загребу, те Словенаца тражили уједињење са Србијом и стварање нове државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименоване у Југославију.