Вишковић: Просјечна плата и до 1.312 КМ у 2025. години

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је у Народној скупштини да ће се просјечна плата у наредном периоду након опорезивања кретати у распону од 1.208 КМ у 2023. до 1.312 КМ у 2025. години.

Он је подсјетио да се упркос негативним ефектима пандемије, позитиван тренд раста плата у Републици Српској наставио и у 2021. години.

“Повећање просјечних плата након опорезивања услиједило је као резултат измјене сета закона о платама у јавном сектору, повећања најниже плате, те одлуке о утврђивању цијене рада, као и других законских и подзаконских аката који регулишу ову област, а који су донесени као још једна у низу мјера Владе, као и раст плата у приватном сектору”, рекао је Вишковић.

Он је навео да је просјечна плата након опорезивања /нето плата/ у 2021. години износила 1.004 КМ и у односу на 2020. годину имала је номинални раст од 4,9 одсто, а уз допринос инфлације реални раст од 3,2 одсто.

Вишковић је додао да је новонастала криза током 2022. године наметнула потребу за додатним повећањем плата у јавном и приватном сектору, те да су у настојању да се сузбију посљедице инфлаторних кретања, плате запослених у јавном сектору у посљедњих годину дана повећаване у три наврата.

“Конкретне активности Владе на растерећењу привреде и подстицању послодаваца да повећају примања запослених у реалном сектору довеле су до израженог раста примања и у овом сектору. За период јануар-септембар 2022. године просјечна плата након опорезивања износи 1.122 КМ, што представља номинални раст од 12,9 одсто на годишњем нивоу. У наредном периоду плата након опорезивања ће се кретати у распону од 1.208 КМ у 2023. до 1.312 КМ у 2025. години”, рекао је Вишковић.

Он је закључио да се при изради Програма економских реформи водило рачуна о мишљењима европских органа, а посебна пажња посвећена је приједлозима који су Влади достављени од Привредне коморе Републике Српске, Уније послодаваца и Савеза синдиката.

“У складу са тим, у периоду 2023-2025. година биће настављене иницијативе и реформски процеси који су започети у претходном периоду”, рекао је Вишковић образлажући у Народној скупштини Приједлог програма економских реформи Републике Српске за период 2023–2025. година који обухвата 21 реформску мјеру на којима ће се базирати основне активности Владе Српске у наредне двије године.

Он је рекао да је Влада пружила помоћ свим секторима погођеним кризом проузрокованом пандемијом вируса корона како би се ублажиле негативне економске посљедице.

Вишковић је рекао да је пажња била усмјерена на помоћ здравственом сектору и привредним субјектима и предузетницима ради очувања радних мјеста, исплате плата, односно одржања ликвидности оних чија је привредна активност била смањена.

“Све мјере Владе допринијеле су томе да, послије Србије, Република Српска има најмању стопу пада БДП-а у 2020. години. Тржиште рада је задржало стабилност и забиљежен је раст броја запослених и пад броја незапослених, те повећање просјечних плата и пензија током периода пандемије. Одлучан приступ Владе Српске у спровођењу одговора на кризу проузроковану пандемијом довео је до бржег опоравка привреде у 2021. години”, рекао је Вишковић.

Он је навео да је реални БДП Српске у прва два квартала 2022. године имао позитивну стопу раста – 4,3 и 4,7 одсто, што у просјеку за пола године износи 4,5 одсто.

“Усљед наставка кризе у Украјини у 2022. години, отежаног снабдијевања робом, те наставка инфлаторних притисака, очекује се да ће се раст БДП-а одржати и у другој половини године, али у нижем интензитету. На годишњем нивоу, раст привредне активности ће бити вођен растом у подручјима дјелатности трговине и индустрије. Очекује се да ће коначна потрошња, иако неутралисана растом потрошачких цијена, остати стабилна”, рекао је Вишковић.

Он је подсјетио да је Влада више пута интервенисала у виду повећања плата јавном сектору и једнократних исплата новчаних средстава одређеним категоријама грађана /пензионери, борци, млади, незапослена дјеца погинулих бораца, породице са четворо и више дјеце уколико је један родитељ незапослен и под условом да најстарије дијете није старије од 18 година/, а с циљем ублажавања негативних ефеката инфлаторних шокова на стандард живота.

“Усљед отежаног снабдијевања, те даљег раста цијена на свјетском нивоу, биљеже се високе стопе раста спољнотрговинске размјене. До краја године, очекује се успоравање раста спољнотрговинске размјене уз повећање спољнотрговинског дефицита. С друге стране, очекује се благи раст инвестиција. У складу са наведеним, очекује се да ће БДП Републике Српске у 2022. години остварити раст од 4,4 одсто”, рекао је Вишковић.

Он је навео да су пројектоване стопе привредног раста у Српској у периоду 2023-2025. година износе 3,1, 3,4 и 3,2 одсто респективно.

Вишковић је рекао да у 2021. години Република Српска биљежи раст просјечних годишњих цијена од 1,7 одсто, те да се спољни инфлаторни притисци настављају и у 2022. години и утичу на кретање цијена у овој години.

У периоду јануар-септембар 2022. године, у поређењу са истим периодом претходне године, цијене су просјечно више за 12,1 одсто.

“Имајући у виду наведено, уз процијењени раст цијена сирове нафте и раста цијена хране на свјетском тржишту, те могућег раста цијена одређених производа усљед ограничених могућности испоруке, санкција уведених Русији и више базе у задњем кварталу претходне године, процјењује се да ће цијене у Српској просјечно порасти за 13,3 одсто у 2022. години. Према очекивањима Свјетске банке, цијене ће се задржати на вишем нивоу и у наредном периоду, али се не очекује значајнији раст цијена у односу на текућу 2022. годину”, рекао је Вишковић.

Он је навео да се полазећи од наведених претпоставки, те очекиваног економског раста, раста плата и потрошње, али и високе базе из текуће године, те постепеног слабљења спољних притисака на цијене, односно нижим цијенама енергената и прехрамбених производа у наредном периоду, очекује да ће просјечне потрошачке цијене у Српској у 2023, 2024. и 2025. години порасти за шест, 3,5 и два одсто, респективно.

Вишковић је рекао да је и поред присуства пандемије вируса корона током 2021. године примјетан тренд пораста тражње за радном снагом чему су у знатној мјери допринијеле мјере Владе које се односе на подршку привредним субјектима с циљем очувања радних мјеста и плата.

Он је рекао да тржиште рада карактерише повећање броја запослених и смањење броја незапослених лица.

“У 2021. години, просјечан број запослених је износио 279.030 лица и већи је за 1,8 одсто у односу на претходну годину. Раст броја запослених имао је за посљедицу смањење броја незапослених лица. Прилог томе су и подаци Завода за запошљавање Републике Српске према којима је просјечан број незапослених лица на годишњем нивоу смањен за 12,3 одсто или 10.661 лице и износио је 76.033 лица”, навео је Вишковић.

Извор: СРНА